5. октобра 2020. by standesp 0 Comments

Kako deca uče (nauka o nauci)?

Istraživanja su u poslednjih pedeset godina iz korena promenila pogled na kognitivne sposobnosti mlađe dece. Sada je opšte prihvaćeno mišljenje da deca predškolskog uzrasta imaju dobro razvijene unutrašnje teorije o prirodnom i društvenom svetu, te da su čak i kao vrlo mali sposobni da donose kompleksne zaključke. Najvažnija jeste činjenica da su deca, prirodno, vrlo aktivno zainteresovana za nauku, a kada imaju podršku odraslih, vrlo rado istražuju, eksperimentišu i uče o prirodnom, naučnom i društvenom životu oko sebe.

Deca uče, poput naučnika, na mnoge načine. Istraživanja pokazuju da postoji osam praksi koje se podudaraju s načinom učenja deteta.

  1. Pitanje pitanja (za nauku) i definisanje problema (za inženjerstvo)
  2. Razvijanje i korišćenje modela
  3. Planiranje i izvođenje istraživanja
  4. Analiziranje i tumačenje podataka
  5. Korišćenje matematike i matematičkog razmišljanja
  6. Osmišljavanje objašnjenja (za nauku) i rešenja problema (za inženjerstvo)
  7. Suočavanje s argumentovanom raspravom
  8. Skupljanje, evaluacija i prenošenje informacija

Istraživanja pokazuju da eksperimentisanje s naukom zapravo može podstaći znatiželju deteta za otkrivanjem sveta kroz prizmu inženjerstva, može ih motivisati za nastavak učenja, a iz tog procesa shvataju da je rad naučnika i inženjera u stvari kreativan proces!
Deca ne samo da mogu da se bave naukom u svojim razvojnim godinama, već ona svakodnevno uče i zapitkuju o naučnim činjenicama. Važan kontekst za rano bavljenje naukom uključuje:

  • Svakodnevni razgovor s roditeljima i istraživanje prirodnog sveta,
  • Posebno osmišljeno područje za učenje, na primer posete muzejima ili naučnim centrima i domovima tehnike,
  • Formalne i neformalne institucije za učenje

Kroz ova će iskustva deca razviti veštine povezane s naukom, te će poželeti da istražuju svoje sposobnosti koristeći alate i naučni jezik. Nova istraživanja pokazuju da će ovakvi ishodi učenja imati dugoročne posledice na decu kada krenu u školu, i mogu oblikovati njihov afinitet prema različitim naučnim disciplinama i njihovoj primeni u svakodnevnom životu.

Izvor: https://www.informalscience.org/news-views/how-young-children-learn-science

5. октобра 2020. by standesp 0 Comments

Radionica 3D štampanja u Tinker Labsu

Pripremili smo nešto zanimljivo za kraj prve školske godine u Tinker Labsu. Kao škola koja se zalaže za celovito STEAM učenje, bilo nam je zanimljivo upoznavanje s modernim tehnologijama. Planiramo da već od nove školske godine svoje đake u Tinker Labsu upoznamo s njima.

Učenici Mašinsko-tehničke škole „Faust Vrančić“ u Zagrebu održali su radionicu 3D štampanja, skeniranja i modeliranja u CAD programu svim zainteresovanim posetiocima (deci i odraslima).

Projekt 3D štampe osmislila je profesorka savetnica Kristina Škaler, diplomirani inženjer mašinstva, u saradnji s učenicima i Udruženjem FabLab, te profesorom Robertom Vidovićem s Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu. Radionice su bile održane u dva termina, u trajanju od 90 minuta.

Naši su učenici i njihovi prijatelji imali priliku da se upoznaju s načinom pripreme za 3D štampu u programu SketchUp. Mališani su s lakoćom usvojili rad u programu i imali mnoštvo pitanja za goste predavače. Nakon početnog upoznavanja s radom računara, došlo je vreme za upoznavanje s 3D štampačem i učenje o njegovom radu. Učenici su videli od kakvih se materijala radi štampa, mogli su odštampati svoje SketchUp ilustracije, a mnogi su kući poneli suvenir s radionice.

Što je 3D štampanje?

Trodimenzionalna štampa (engl. 3D printing) način je brze izrade prototipa kojim se uređajima zasnovanima na patentiranoj 3D tehnologiji Massachusetts Institute of Technology (MIT) „štampaju”, tj. direktno iz 3D CAD programa izrađuju fizički predmeti u prostoru. Trodimenzionalna štampa, a naročito štampa u boji, daje inženjerima razvoja i dizajnerima mogućnost jasnog uvida u tok postupka dizajniranja, mogućnost isticanja raznih parametara, mogućnost lakog i ranog uočavanja mogućih grešaka i njihovog brzog i učinkovitog ispravljanja. Koristeći se ovim mogućnostima 3D-štampača, znatno se skraćuje vreme izrade i uvećava kvalitet modela i prototipa. Područja primene 3D-štampača jesu: arhitektura, dizajn, informatika, edukacija, aeronautika, metalurgija, modelarstvo, medicina, biomodeliranje, molekularna hemija i drugo.

18. августа 2019. by standesp 0 Comments

Šta je STEM, a šta je STEAM?

Measles can be prevented by vaccination with the MMR vaccine. The vaccine is effective at preventing three diseases: measles, mumps, and rubella. The MMR vaccine is very safe and effective. Two doses of the MMR vaccine…